Личани избављају Шарца Мехмедагу 0001    Тали Раде по Котару хода 0002    У тебдилу, катанском одилу, 0003    Ашићаре хода низ Котаре. 0004    Једно јутро рано подранио, 0005    Па се спушта ледену бунару 0006    Ниже куле Митровић-Илије. 0007    Код бунара осиде гаврана, 0008    Раде хода, а гаврана вода. 0009    Подранио Митровић Илија, 0010    Па у кули сиди код пенџера, 0011    Он познаде Раду код бунара, 0012    Па он Јели својој говорио: 0013    „Давор Јеле, у мене једина! 0014    Јутрос те је срића послужила, 0015    Кад ми ниси рано подранила, 0016    Па ти сишла до воде бунара, 0017    Би те љута змија преварила: 0018    Са Удвине Радојица мали, 0019    Однио би тебе на гаврану, 0020    Поклонио те којем побратиму, 0021    Ено Раде код воде бунара, 0022    Гдје он хода, а гаврана вода.“ 0023    Па солдате са пенџера виче: 0024    „Ви солдати, краљеви платници! 0025    Дедер спан’те до воде бунара, 0026    Рад’те ми Раду жива уфатити!“ 0027    А полети шездесет платника, 0028    Угледа их мали Радоване, 0029    Па се својим враном приговара: 0030    „Мој гаврана оба крила моја! 0031    Бисмо ли им саде побигнули. 0032    Ал бисмо их, крило, дочекали? 0033    А Бог знаде, побићи им не ћу, 0034    Не дам нама, па нек иде глава!“ 0035    Па у седло скочио гаврану, 0036    Упричио врана код бунара; 0037    А солдати кад се прикучише, 0038    Они малом Ради говорили: 0039    „Давор Раде, невирно плетиво! 0040    Придаји се код воде бунара. 0041    Видиш, болан, утицања нема!“ 0042    Њима мали Раде говорио: 0043    „Ви солдати, курвини хунцути! 0044    Добро малог знате Радована: 0045    Придавања нема до крепања.“ 0046    А на њега солдати удрише, 0047    Раде с’ фати својих беглучкиња, 0048    Што му их је беже поклонио, 0049    Отргоше како можарови, 0050    Јер је хитар Раде и гавране, 0051    Па се брани из пушака малих, 0052    А разгони краљеве платнике, 0053    А платници љуто обладали. 0054    Док му тече праха и олова, 0055    Не могош’ му ништа учинити. 0056    А све виче Митровић Илија 0057    Са пенџера из своје одаје: 0058    „Не шал’те се, краљеви платници, 0059    Не удрите, вен уфат’те жива!“ 0060    Ал га ј’ мучно жива уфатити. 0061    Ради сијну голотрба ћорда, 0062    На солдате љуто ударио. 0063    Гони с’ с њима код бунара Раде, 0064    Фрцају једним са рамена главе, 0065    Ама једним руке из рамена, 0066    Јер се Раде хитар догодио, 0067    А солдати клети дочекују 0068    На мушкетих и на бајунетих. 0069    Преби Раде по балчацих ћорду, 0070    Па се пале фати оковане, 0071    Нагони на њих врана косатога. 0072    Преби Раде палу оковану, 0073    Они Раду уфатише жива, 0074    Наопако му руке савезаше. 0075    Од шездесет краљевих платника 0076    Тријест их је главом раставио, 0077    Оно га тријест жива уфатило. 0078    А Илија у авлију сиђе, 0079    Па под Раду столац подбацио, 0080    А више њег метнуше хенкара, 0081    Хенкар хода, гола мача носа, 0082    Па Илија Ради говорио: 0083    „Давор Раде, невирно плетиво! 0084    Три су твоја невирна плетива: 0085    Ујаци су твоји Цмиљанићи, 0086    А нетјаци, Раде, Мандушићи. 0087    А ти јеси Пилиповић Раде, 0088    Па су т’ сва три невирна плетива. 0089    Често трчеш на наше Котаре 0090    Својим побром, немилим Турчином. 0091    Са Трновца Талом Личанином, 0092    Сичеш браћу своју по Котарих, 0093    Носиш сестре, жениш побратиме, 0094    Наше, Раде, палиш намастире. 0095    Кроз коју сте пропивали цркву, 0096    Никад с’ у њој замолити не ће: 0097    Сад ће теби полетити глава. 0098    Кад би мене ћео послушати, 0099    Могиа би ти останути глава: 0100    Да оставиш Лику Мустајбега, 0101    Да пригазиш братства по Удвини. 0102    Да ускочиш под крило меника. 0103    Ја би тебе Бечу отписао, 0104    Код ћесара нашег нафалио, 0105    Господство би теби избавио, 0106    Ја војводство јали капетанство.“ 0107    Њему мали Раде говорио: 0108    „Све говориш, Бога не спомињеш! 0109    Бити не ће, како напрђујеш, 0110    Већ онако, како Бог нареди; 0111    А ја не би бега оставио, 0112    Да ми ћесар своју круну даде. 0113    Ја камо ли обор-капетанство.“ 0114    Истом Раду погубити ћаше, 0115    А упаде попе духовниче, 0116    Расклопио књиге рожданице, 0117    Слова штије, летургију каже, 0118    Па он вели Митровић-Илији: 0119    „Господине Митровић-Илија! 0120    Ево теби наше књиге кажу: 0121    Не даду ти Раде погубити 0122    Наопако руку савезатих, 0123    Јер је Раде гарет учинио, 0124    Јер је тријест маји уцвилио, 0125    Тријест љуби у род опремио, 0126    Па је тако лако погинути. 0127    Вен га води Задру каменоме, 0128    Па га подај бану господину, 0129    Нек га бане метне у тавницу. 0130    Када дође цвит-недиља млада, 0131    Три се хоће года пригодити, 0132    Нека чека цвит-недиље младе, 0133    Свест ћемо га цркви-намастиру, 0134    Па ћемо га на колац дигнути, 0135    Ми од Раде сејир учинити.“ 0136    А Илија на солдате викну: 0137    „Брже мени врана косатога!“ 0138    Солдати му врана изведоше 0139    У марвантих и чатал-уларих, 0140    Њега осам што води солдата 0141    Пораз нама Митровић-сердара, 0142    А Илија Ради говорио: 0143    „Вид’дер, Раде, у мене гаврана, 0144    Каква нема ни у Мустајбега!“ 0145    Њему мали Раде говорио: 0146    „Та Илија, од кује копиле! 0147    Шта спомињеш ате по Удвини? 0148    Да видиш ждрала Врховац-Алаге 0149    И мркова Мусић-бајрактара, 0150    Врцић-Ибре мрке бедевије, 0151    И кулаша Дурутагић-Ибре, 0152    Доре мамна диздарева сина 0153    И голуба Лике Мустајбега: 0154    Ти се не би знао прекрстити. 0155    А таке су удвињске кобиле, 0156    Што хергјелу по рудинах вуку.“ 0157    Срдит Илија скочи на гаврана, 0158    Па потира Раду савезана, 0159    Уз њег иде тридесет солдата, 0160    Бије Раду перали канџијом, 0161    А њемука Раде говорио: 0162    „О Илија, од кује копиле! 0163    Што ме бијеш перали канџијом? 0164    Да је драги халик наредио, 0165    Да ја тебе гоним савезата 0166    Својим побром Талом Личанином, 0167    Не б’ те био перали канџијом, 0168    Вен би те шибо палом окованом, 0169    А мој побро челикли наџаком.“ 0170    У том сашли Задру каменоме 0171    А под кулу бана господина. 0172    А испаде бане у авлију, 0173    Па под Раду столац подбацио. 0174    Више Раде метнуше хенкара. 0175    Хенкар хода, голу драпи ћорду 0176    Изнад главе малог Радована, 0177    Крај њег бане плаца у чизмама, 0178    Исповида малог Радована: 0179    „Давор Раде, невирно плетиво! 0180    Често трчеш на наше котаре, 0181    Па ти наше палиш намастире, 0182    Сичеш своју браћу по Котару, 0183    Фаташ сестре, носиш на Удвину, 0184    Па ти своје жениш побратиме, 0185    Сад ће твоја полетити глава; 0186    А кад би ме ћео послушати, 0187    Могла би ти глава останути: 0188    Да оставиш бега удвињскога, 0189    Да пригазиш братства по Удвини. 0190    Да ускочиш под крило меника, 0191    Ја би тебе Бечу отписао, 0192    Нафалио тебе код ћесара, 0193    Па господство на те подигнуо, 0194    Ја војводство јали капетанство.“ 0195    Њему мали Раде говорио: 0196    „Вира је, бане, тако бити не ће! 0197    Већ онако, како Бог нареди, 0198    Ти говориш, Бога не спомињеш.“ 0199    А ту сиди попе духовниче 0200    У авлији на тепи леденој, 0201    Па он бану вели господину: 0202    „Давор бане, мио господине! 0203    Ево теби наше књиге кажу: 0204    Не дају ти Раде погубити, 0205    Господине, руку савезатих, 0206    Јер је голем гарет учинио, 0207    Тријест љуби у род опремио, 0208    А тридесет мајки уцвилио. 0209    Ти га, бане, метни у тавницу, 0210    Нека чека цвит-недиље младе. 0211    Три ће нам се года пригодити, 0212    Цвит-недиља млада осванути, 0213    Па га сведи на Приморје цркви, 0214    Ту ћемо га на колац дигнути 0215    И од Раде сејир учинити.“ 0216    Хоће бане попа послушати. 0217    Бане зове тавничара свога, 0218    Допаде му тавничару Јуре, 0219    Па он узе малог Радована, 0220    Од тавнице врата отворио. 0221    Ја кад Раде у тавницу уђе, 0222    Нађе Раде још седам сужања, 0223    Све сужања, јадних Удвињана: 0224    Једни тавне од године дана, 0225    Једни тавне од три годинице, 0226    Једни тавне седам годиница. 0227    Њима Раде божју помоћ викну. 0228    Они Ради помоћ одазваше, 0229    Сви у једно грло зацвилише: 0230    „Давор Раде, Богом побратиме! 0231    Зар нам, брате, допаде невоље? 0232    У ког смо се, брате, и уздали, 0233    Да ће наске азад учинити: 0234    То л’ нам онај допаде невоље!“ 0235    Кад погледа Раде по тавници, 0236    Ал он виђа сужња невољника, 0237    Гдје он јанда сиди у тавници. 0238    Њему халка око била врата, 0239    А лисице момку на рукама, 0240    Букагије клете на ногама. 0241    Момка врана коса потрпала, 0242    Јер тај тавни дванест годиница: 0243    То је глава Шарац Мехмедага 0244    Од Госпића, са широке Лике, 0245    Па му Шарац тихо говорио: 0246    „Давор побро, мали Радоване! 0247    Кад си, брате, био на Удвини, 0248    Јеси л’,Раде, скоро салазио 0249    До Госпића и до моје куле? 0250    Је ли моја на темељу кула, 0251    Јесу ли јој стрихе пофалиле? 0252    Је л’ ми јоште у животу бабо, 0253    Па и моја остарила мајка? 0254    Хране л’ дору, мажу ли гадару, 0255    Надају л’ се из невоље сину, 0256    Чека ли ме на оџаку љуба?“ 0257    Њему мали Раде говорио: 0258    „Побратиме, Шарац-Мехмедага! 0259    Кад сам свога појахао врана, 0260    Ја окрено до Госпића била, 0261    Па сам туди конак учинио 0262    Баш у твојој кули од камена: 0263    Још је твоја на темељу кула, 0264    А јесу јој стрихе повехчале, 0265    Пали су јој ћошћи у авлију. 0266    Још је теби у животу бабо 0267    А и твоја остарила мајка, 0268    Обоје слипо сједи у одаји, 0269    Јер су своје очи изгубили 0270    Жалећ тебе дванест годиница. 0271    Имаш, брате, два близанца сина 0272    Посли тебе што су се родили, 0273    Веш велика дица поодрасла, 0274    Играју се диду око крила, 0275    Не надају с’ теби из невоље. 0276    Ево пуне дви године дана, 0277    Што су гласи сишли до Госпића, 0278    Да су те крањци у море бацили. 0279    Би ти радо добро казивати, 0280    Ал не могу, вен како је било: 0281    Још је твоја на оџаку љуба, 0282    Него је твоја испрошена љуба 0283    За Халила, брата Хрњичина, 0284    Твој је њему бабо поклонио, 0285    Ништа друго, вен што су јунаци, 0286    Не бише ли тебе окајали, 0287    Па ће у ред и сватови доћи.“ 0288    Мехо цикну како змија љута: 0289    „Давор љубо, мој црни образу, 0290    Гдје с’ удајеш за живота мога!“ 0291    У тавници на ноге скочио, 0292    Мехмедага до мазгала дође, 0293    Па он виче тавничара Јуру: 0294    „Тавничару, Богом побратиме! 0295    Дедер, брате, до мазгала дођи, 0296    Имам с тобом ништо говорити!“ 0297    Кад му Јуре до мазгала дође, 0298    Њему Шарац вели Мехмедага: 0299    „Побратиме, тавничару Јуре! 0300    Јеси л’ чуо и хабер узео, 0301    Да је моја испросита љаба 0302    За Халила, брата Хрњичина, 0303    Па ће у ред и сватови доћи? 0304    Него, Јуре, Богом побратиме! 0305    Хајде моли бана господина, 0306    Нек ме цини у клетој тавнци, 0307    Нека ишће главно дуговање. 0308    Ако ли ме уцинити не ће, 0309    Ја се молим бану господину, 0310    Нек ме пушти на виру јуначку, 0311    Да ја сиђем кули од камена, 0312    Да заставим љубу на оџаку, 0313    Да с’ не уда за живота мога. 0314    Ево му је вјера од менека, 0315    Ја ћу јопе билом Задру сићи, 0316    Па нек ради, што је њему драго. 0317    А ти, Јуре, Богом побратиме! 0318    Ако умолиш бана господина, 0319    Да ја, брате, до Госпића сађем, 0320    Ја кад дођем Задру каменоме, 0321    Донит ћу ти са чивије ћорду, 0322    Теби ћу је, побро, поклонити, 0323    Довест ћу ти дору великога, 0324    Доре каква у ћесара нема, 0325    Дору јаши, а гадару паши!" 0326    Хоће Јуре, тешко дочекао, 0327    Па униђе бану у камору, 0328    Бога виче, полети му руци: 0329    „Давор бане, мио господине! 0330    Ено т’ моли Турчин у тавници, 0331    Од Госпића Шарац Мехмедага, 0332    Да ти њега циниш у тавници. 0333    Удаје му с’ за живота љуба 0334    За Халила, брата Хрњичина; 0335    Ако ли га уцинити не ћеш, 0336    Да га пуштиш на виру јуначку; 0337    Јер те моли Турчин у тавници, 0338    Па те и ја молим за његака, 0339    Да ти њега пуштиш из тавнице, 0340    Јопе ће ти билом Задру сићи, 0341    Па ти ради, што је теби драго, 0342    Само да се не удаде љуба.“ 0343    Њему вели бане господине: 0344    „Слуго моја, тавничару Јуре! 0345    Ја Турчина уцинити не ћу. 0346    Ја се крсту присегао своме, 0347    Да га сунце огријати не ће. 0348    Кад му пану кости у тавници, 0349    Јопе би их на ватри пржио, 0350    Па би му их у ступама туко, 0351    Изнио их на Небојшу кулу, 0352    Нек их вихар носи у шкуљеве, 0353    Јер ми је Турчин шкоду учинио: 0354    Он је ћаћу погубио мога, 0355    Па је брата погубио мога, 0356    Па ми је до два ујка погубио. 0357    Ал му томе не би замирио, 0358    Јунак био, па их погубио, 0359    Нег је моју љубу уфатио, 0360    Па и мога сина Матијана, 0361    Однио их до Госпића кули. 0362    Да се је Мехо љубом оженио, 0363    Јопе њему не би замирио, 0364    Барем би она запала јунака, 0365    Већ је моју љубу поклонио 0366    А никакву Шаки циганину, 0367    Што му је било шездесет година, 0368    Веш с’ мислио ни женити није, 0369    Ја камо ли госпоју узети, 0370    Па он моју поцигани госпу, 0371    Обиси јој о рамену торбу, 0372    Она проси, циганину носи. 0373    А мога је поклонио сина, 0374    Дао га је босанском везиру, 0375    Везир га дао цару у Стамболу, 0376    Цар га дао у татарско царство, 0377    Већ оклен се сужњи не враћају.“ 0378    Код бана се љуба прегодила, 0379    Пантелија од петнест година, 0380    Истом што се ј’ оженио с њоме, 0381    Она слуша, што јој бане каже. 0382    Љуба вели бану господину: 0383    „Давор бане, мио господине! 0384    Зашто не би пуштио Турчина? 0385    Тврда је вјера у сваког Турчина, 0386    Тврђа, бане, од љуца камена, 0387    Нек застави љубу на оџаку, 0388    Јопе ће ти билом Задру сићи, 0389    Па ти ради, што је теби драго! 0390    Сад како би теби, бане, било, 0391    Да с’ удајем за живота твога?“ 0392    А у љубу бане погледао, 0393    Свична му се љуба пригодила, 0394    Хоће бане љубе послушати, 0395    Па он вели тавничару своме: 0396    „Хај изведи Туре у авлију, 0397    Па ти гвожђе сними са Турчина, 0398    Ја га данас уцинити не ћу, 0399    Вен пуштати на вјеру јуначку, 0400    Мухлета му ето мисец дана, 0401    Јопе нек ми билу Задру дође.“ 0402    Тавничар се натраг повратио, 0403    Он изведе Меху из тавнице, 0404    Па са њега гвожђе оборио. 0405    Мехмедага пође кроз авлију, 0406    Мехо бата како теле мало, 0407    Па отишће Мехо низ чаршију. 0408    Кад изиђе граду на капију, 0409    Он управи низ Приморје равно, 0410    Тихо иде, отпочива често: 0411    Шала није, дванест годиница 0412    Виђо није сунца ни мисеца, 0413    Ја камо ли пошо по авлији, 0414    Па му грозне сузе удариле. 0415    Сузе рони, а спомиње дом: 0416    „Давор доре, десно крило моје! 0417    Да си ми се саде пригодио, 0418    Да на теби до Госпића сиђем!“ 0419    Ал залуду, кад дората нејма, 0420    Он пишице до Госпића мора, 0421    Он путова за недиљу дана. 0422    Истом друга настаде недиља, 0423    Он искочи из Вучјак-планине, 0424    Отален му машно погледати 0425    До Госпића и до биле куле. 0426    Кад погледа кули од камена, 0427    Види му се чадор пред авлијом, 0428    Вију с’ код њег зелени бајраци, 0429    Водају се ати племенити, 0430    А гдјекоја пушка отргује, 0431    А куцају јасни таламбаси, 0432    Јер је Хрњица довео сватове. 0433    Мехо хити уз поље зелено. 0434    Ја кад кули и авлији дође, 0435    Он се најпри под чадор свратио, 0436    Кад ли Мујо сиди под чадором, 0437    До њег сиди Орловић Халилу, 0438    С друге стране Попрженовићу, 0439    До њег Ливак сиди од Дрежника. 0440    До њег Топић сиди Реџепага, 0441    До њег побро Ковачевић Рамо, 0442    Па остали редом Кладушчани, 0443    Убилице и крвопивнице, 0444    Вино пију конда проливају, 0445    Вино им служи Хрњица Халилу. 0446    Мехмедага њима салам викну, 0447    Они њему салам отпримише, 0448    Хрњица му хожгелдију даје: 0449    „Јеси л’ здраво, сужањ невољниче! 0450    Де ми право под чадором кажи, 0451    Гдје си, брате, био у тавници?“ 0452    А Мехо му вели у чадору: 0453    „Био, брате, код Задра каменог 0454    У тавници бана задарскога." 0455    Онда њему Мујо говорио: 0456    „Тамо сам имо једног побратима. 0457    Од Госпића Шарца Мехмедагу, 0458    Јеси л’ знао Шарца Мехмедагу?“ 0459    „ „Јесам, брате, виру ти задајем!“ “ 0460    „Је л’ истина, што збори Крајина, 0461    Да су га крањци у море бацили?“ 0462    „ „Истина је, од Кладуше крило! 0463    И ја сам се пригодио с њиме, 0464    Бацише нас на дебело море, 0465    Да теглимо по мом галију, 0466    Па се Мехо срдит прегодио, 0467    На мору се с крањци завадио, 0468    Бацише га у дебело море: 0469    То сам, Мујо, очима видио.“ “ 0470    „Па како с’ се азад учинио? 0471    Ал је тебе бане уцинио, 0472    Ал те ј’ пушто на вјеру јуначку?“ 0473    „ „Мујо брате, ка од једне мајке! 0474    Бан је мене љуто уцинио, 0475    Ишце мени двиста маџарија. 0476    Кад сам сашо до Гламоча двору, 0477    Ал у мене нигди ништа нема, 0478    Нег мој бабо Дервиш бајрактару 0479    Остарио и озуђуртио, 0480    Све је моје продо достојање 0481    Беслеишућ себе у одаји, 0482    Нејмам окле дати дуговање, 0483    Вен га просим по нашем ћенару. 0484    И теби се, Мујо, навратио: 0485    Дај подили на весељу своме!“ “ 0486    Мујо баци у џепове руке, 0487    Па му даде дваест маџарија, 0488    И остали му свати надилише, 0489    А он Муји тихо говорио: 0490    „Дај ми, Мујо, изун од себека, 0491    Да госпојам у одају уђем, 0492    Не би ли ме госпе надилиле, 0493    Мујо брате, на весељу твоме.“ 0494    Њему Мујо изун допуштио. 0495    Мехо пође до своје авлије, 0496    А испаде момак из авлије, 0497    И он носи била бошчалука, 0498    Па тај момак из све главе виче: 0499    „Ко се море поуздати у се, 0500    Да потече на бошчалук били? 0501    Наша ј’ млада метнула обдуљу.“ 0502    А у мисли Мехо ударио: 0503    „Куку Боже, на свачем ти фала! 0504    Док сам јадан био код Госпића. 0505    Нико ми није мого уграбити. 0506    Би ли саде срићу окушао? 0507    Бог зна, хоћу срићу окушати, 0508    А и јесам љуто оголио.“ 0509    Па се сними код своје авлије, 0510    Још их десет пође на обдуљу, 0511    Зађош’ сахат низ поље зелено. 0512    Кад се момци па испоредише, 0513    Док рекоше, плахо потекоше, 0514    Разбише се на седам алаја, 0515    Вид’ дер Мехе у стражњем алају, 0516    А поприко здупио тољагу. 0517    Кад сахата полу прилетише, 0518    Па на другу полу налетише, 0519    Разбише се на девет алаја, 0520    Све алаје Мехо проскакује, 0521    А поприко здупио тољагу. 0522    Све алаје кад уз поље прође, 0523    Кад погледа уз зелено поље, 0524    Он угледа Хрњицу Халила. 0525    Колико је Халил откучио, 0526    Не би га момак мого добацити, 0527    Да се баци челикли наџаком 0528    А уз поље и два три пута. 0529    Кад га виђа Шарац Мехмедага, 0530    Фатио се дринове тољаге, 0531    Одапри се уз поље зелено, 0532    Врана му кика брду полетила, 0533    Брзо стиже Хрњицу Халила. 0534    Кад се с њиме Мехо испореди, 0535    Он Халила плеском ударио, 0536    Халил паде у траву на главу, 0537    А мимо њег Шарац пролетио, 0538    Он утече на пољу обдуљу, 0539    Па се спрема код своје авлије. 0540    А допаде Хрњица Халилу, 0541     О мале се пушке појагмио, 0542    Ћаше на њег пушке одапети, 0543    Ал не даде одапети Мујо, 0544    Нег Халилу говорио своме: 0545    „Хај Халилу, црн ти образ био! 0546    Зар би данас ти заметно кавгу, 0547    Чуј Халилу, на весељу своме? 0548    Бржи био, па и уграбио.“ 0549    У томе се Мехо опремио, 0550    Па окрену на авлијнска врата. 0551    Најпри с’ сврати до дората свога, 0552    Ал му добар на јаслама доре, 0553    Јечмену гризе сламу у јаслама, 0554    До њег дође Шарац Мехмедага, 0555    Чул узгрну, кврцну га по сапих, 0556    Добар цикну, па у јасле клиси, 0557    Њему вели Шарац Мехмедага: 0558    „Давор доре, десно крило моје! 0559    Одавна се ми виђали нисмо.“ 0560    Позна дорат грло Мехмедаге, 0561    Па му добар никад не мирује, 0562    Него копа и десном и ливом. 0563    Испред њег се Тодор подигнуо, 0564    Тодор слуга Шарца Мехмедаге, 0565    Из јасала у подрум скочио, 0566    Зацвилио, Мехи полетио: 0567    „Мој спахија, Шарац Мехмедага! 0568    Гдје си, куку, за дванест година? 0569    Ево вавик лежим у јаслама, 0570    А дората храним на јаслама, 0571    Све му бирам воде по Госпићу, 0572    Која ј’ боља, па дората појим 0573    На президу у подруму твоме, 0574    А теби се из невоље надам.“ 0575    Њему Шарац вели Мехмедага: 0576    „Муч’, Тодоре, сам те Бог убио! 0577    Не отказуј за ме у подруму, 0578    Вен ти хајде у камену кулу, 0579    Укради ми моје џехведаре, 0580    Па их мени снеси до дората, 0581    Да убијем билогрлку љубу.“ 0582    Оде Тодор уз кулу камену, 0583    На оџаку у одају уђе, 0584    Гдје је Мехин бабо родитељу 0585    И Мехина остарила мајка, 0586    Не виде они свог Тодора слуге. 0587    Са чивије узе џехведаре, 0588    Па их снесе Мехи до дората. 0589    Мехо мале сакри џехведаре, 0590    Па он оде уз камену кулу. 0591    Од одаје кад отвори врата, 0592    Кад ли му љуба стоји у буџаку, 0593    Хрњица је добро направио, 0594    Она цвили како годиница, 0595    А спомиње Шарца Мехмедагу: 0596    „Давор Мехо, ране неприбоне! 0597    Никада те приболити не ћу. 0598    Камо срића, да сам погинула, 0599    Да овог дана нисам дочекала!“ 0600    Код ње сиде дви јенгије младе 0601    Од Кладуше дви Пармаксузовке. 0602    Мехо њима турски салам викину, 0603    А јенгије салам отпримише, 0604    Па му оне веле у одаји: 0605    „Гдје си, драги, био у сужањству?“ 0606    „ „Дви госпоје, код Задра каменог 0607    У тавници бана задарскога.“ “ 0608    „Је л’ истина, што нам људи кажу, 0609    Јесу л’ Меху у море бацили?“ 0610    „ „Истина је, дви јенгије младе! 0611    Ја сам му с’ на смрти догодио.“ “ 0612    „Како си се азад учинио? 0613    Али те је бане уцинио, 0614    Ал те ј’ пушто на вјера јуначку.“ 0615    „ „Дви јенгије, дви госпоје младе, 0616    Мене ј’ љуто бане уцинио: 0617    Мени ишће двиста маџарија, 0618    Нејмам окле дати дуговање, 0619    Вен га просим по нашем ћенару. 0620    И вами се, госпе, навратио: 0621    Дај подил’те сужњу невољнику!“ “ 0622    Фатише се дви госпоје младе, 0623    Свака му даде десет маџарија. 0624    Онда Мехо љуби говорио: 0625    „Давор љубо Хрњице Халила! 0626    Дај подили сужњу невољнику, 0627    Ја пред душу Шарцу Мехмедаги, 0628    Ја прид здравље Хрњици Халилу.“ 0629    Она с’ пови по свилену пасу, 0630    Од сандука капак подигнула, 0631    Па се билог фати бошчалука, 0632    Зацвилила па му говорила: 0633    „Коме сам те јадна наминила, 0634    Па му не би од Бога суђено, 0635    Е мој Мехо да т’ обуче на се!“ 0636    Па му билог пружи бошчалука. 0637    Онда Мехо љуби говорио: 0638    „Давор љубо Хрњице Халила! 0639    Де ми право у одаји кажи, 0640    Зашто ми дајеш била бошчалука: 0641    Ал пред душу Мехмедаги своме, 0642    Ал прид здравље Хрњици Халилу?“ 0643    Њему плачна љуба говорила: 0644    „Не будали, сужањ невољниче! 0645    Ево ти је вира од менека, 0646    Не би ти дала паре ни динара 0647    А прид здравље Хрњице Халила, 0648    Вен пред душу Мехмедаге свога.“ 0649    А кад чуо Шарац Мехмедага, 0650    Не шце њојзи глави кидисати, 0651    Јер он виђа, да је прико воље. 0652    Па се Мехо натраг повратио, 0653    Па окрену на оџак у кулу. 0654    Када Мехо у одају уђе, 0655    Ту му сиди бабо родитељу 0656    И његова остарила мајка; 0657    Ал залуду, што униђе Мехо, 0658    Не виђају свита бијелога, 0659    Ја камо ли сина јединога. 0660    А Мехо се натраг повратио, 0661    Па он дође до треће одаје, 0662    Ал му килит виси на вратима. 0663    Он се фати кључа из џепова, 0664    Па са врата килит оборио, 0665    Па ускочи у одају билу. 0666    Баци оком Мехо по чивијах, 0667    Он угледа седефли тамбуру. 0668    Иза њега како ј’ останула, 0669    Нико му је није узимао, 0670    У одају нити улазио. 0671    Мехо сиде код џама пенџера, 0672    Ситно куцну, а јасно запива, 0673    А ја шта ће момак запивати: 0674    „Мио Боже, на свачем ти фала! 0675    Кад ти хоћеш, како дати мореш! 0676    Не чудим се баби родитељу, 0677    А ни својој остарилој мајци, 0678    Што они сина познати не могу; 0679    Не чудим се билогрлки љуби, 0680    Што ме она познати не море, 0681    Јер с њом био нисам у одаји 0682    Само јадан до првог хороза, 0683    Док је први хороз запивао, 0684    Ја сам намах љубу оставио, 0685    Па сам јадан допао невоље; 0686    Вен се чудим ату на президу, 0687    Гдје ме хајван позна на јаслама, 0688    И Тодору слуги у јаслама.“ 0689    Мехо мисли, да нико не чује, 0690    Ал то чује билогрлка љуба, 0691    Па са главе дувак одбацила, 0692    Јенгијама вели у одаји: 0693    „Хајте на дво, дви јенгије младе! 0694    Ено мога Шарца Мехмедаге!“ 0695    Са чивије ћорду ујагмила. 0696    Кад јој сијну голотрба ћорда, 0697    Јенгије се хитре прегодиле, 0698    С врх мостова оне поскакаше, 0699    А упаде љуба Мехмедаги, 0700    Зацвилила како годиница, 0701    Покрај њега ћорду побацила, 0702    Па Мехмеду паде прико крила, 0703    Мехмедаги говорила своме: 0704    „Давор Мехо, иза горе сунце! 0705    Ја код тебе образ изгубила, 0706    Ето сабља, ево моје главе, 0707    Одсици је, ја ћу халалити!“ 0708    У њу гледа Шарац Мехмедага, 0709    Пристала се љуба пригодила, 0710    Хрњица је добро направио: 0711    „Не ћу ти, драга, глави кидисати! 0712    Јер ја виђам, да је прико воље.“ 0713    Хабер сиђе Муји и чадору. 0714    Кад му Мујо у одају дође, 0715    Прима њему руке раскрилио: 0716    „Гдје си, побро, Шарац-Мехмедага, 0717    Што с’ не одаш, ако Бога знадеш! 0718    Ја изгубих образ код тебека.“ 0719    „ „Ниси, брате, вјеру ти задајем, 0720    Мени хатор останути не ће.“ “ 0721    А Мујо му вели у одаји: 0722    „Кажи, брате, право у одаји, 0723    Како си се азад учинио?“ 0724    Све му каже Шарац Мехмедага, 0725    Како ј’ Раде допао невоље, 0726    Па му казо у тавници клетој, 0727    Да му ј’ Мујо љубу испросио: 0728    „Ја се, брате, бану замолио, 0729    Па ме пушта на вјеру јуначку, 0730    Да заставим љубу на оџаку, 0731    Тако сам се азад учинио; 0732    Него јопе ваља Задру сићи 0733    А на вјеру бану господину, 0734    Па нек ради, што је њему драго! 0735    А ти Мујо, Богом побратиме, 0736    Мени хатор останути не ће, 0737    Што си моју испросио љубу. 0738    Брез дивојке на Кладушу не ћеш, 0739    Ја ћу теби дати даиџевку, 0740    Липу Хатку Кумалијћ-Мујаге.“ 0741    Њему вели у одаји Мујо: 0742    „Не ћу, брате, вјеру ти задајем! 0743    Мој ако је Халил на женидбу, 0744    Ено Миљке бана задарскога! 0745    Ако не сми билом Задру сићи, 0746    Док је моја на рамену глава, 0747    Виш се никад ни женити не ће.“ 0748    То он рече, на врата окрену, 0749    Он подиже кићене сватове, 0750    Па завише зелене бајраке, 0751    А сакрише јасне таламбасе, 0752    Опреми их на Кладушу Мујо. 0753    Мујо свога посиде ђогата, 0754    Па окрену Мујо на Удвину 0755    До беглука Лике Мустајбега. 0756    Он униђе бегу у механу, 0757    Салам даде, бегу полетио, 0758    Бег не даде руке пољубити, 0759    Код себе му мисто начинио: 0760    „Јеси л’, сине, здраво па весело? 0761    Куд си, Мујо, гонио ђогата?“ 0762    Хрњица му вели у беглуку: 0763    „О Мустајбег од све Лике главо! 0764    Свео свате са Кладуше биле 0765    Билој кули Шарца Мехмедаге, 0766    Да му водим билогрлку љубу. 0767    Твој Радован допао невоље, 0768    Па му Раде каза у тавници, 0769    Да сам њему љубу испросио, 0770    Да оженим свог брата Халила, 0771    А Мехо се бану замолио, 0772    Да га пушти на виру јуначку. 0773    Пуштио га бане из тавнице, 0774    Мехо стиже до Госпића кули, 0775    Ја опремих свате на Кладушу.“ 0776    А кад чуо Тале Личанине, 0777    Тале цикну како змија љута: 0778    „Давор побро, мали Радоване! 0779    Зар ми и ти допаде невоље? 0780    Ево ти је вира од менека, 0781    Хоће тебе Тале потражити, 0782    Ја ће тебе азад учинити, 0783    Ја ће Тале главу изгубити.“ 0784    А Хрњица на ноге скочио, 0785    Он изиђе из беглук-механе, 0786    Посиде ђогу, на Крбаву сиђе, 0787    У свог даје конак учинио, 0788    У свог даје Козлић-Хуремаге. 0789    Па ј’ у јутро рано подранио, 0790    Окренуо на Кладушу Мујо. 0791    Да видимо Шарца Мехмедаге! 0792    Што је реко, ни слагати не ће. 0793    Кад му ј’ други мисец наступио, 0794    Мехо спреми себе и дората, 0795     О дорату обисио ћорду, 0796    А прико њег кубурњаке баци, 0797    У њих врже мале џехведаре, 0798    Па посиде у авлији дору, 0799    Њега прати билогрлка љуба, 0800    Љуба цвили како годиница, 0801    Љуба му се натраг повратила, 0802    Оде Мехо у ћесаровину. 0803    Тај дан прође, тавна ноћца дође, 0804    Сву ноћ Мехо што припутовао. 0805    Кад му сутра био дан освану, 0806    Он изиђе на Приморје равно, 0807    Уз Приморје управи дората, 0808    Мехо сађе Задру каменоме, 0809    У авлију ускочи банову, 0810    Кад ли Јуре стоји тавничару, 0811    Све се нада Шарцу Мехмедаги, 0812    Јури драго, чем хесаба нема. 0813    Њему Шарац Бога навикнуо, 0814    Осиднуо у авлији дору, 0815    Дората му поклонио свога, 0816     О дорату мухурли гадару 0817    И обадва мала џехведара. 0818    Поведе га Јуре кроз авлију. 0819    Кад погледа Мехо кроз авлију, 0820    Мајка му рада, на тепу ледену, 0821    Виђа бана на тепи леденој, 0822    Гдје му сиди бане господине, 0823    Код њег сиди попе духовниче, 0824    Обисио дуге бројанице, 0825    Расклопио књиге клапавице, 0826    У широко браду раширио, 0827    С друге стране обор-капетане, 0828    С баном пију на тепи леденој. 0829    Познаде их Шарац Мехмедага, 0830    Јер је попе Тале Личанине, 0831    А капетан Хрњица Халилу. 0832    У том Јуре отвори тавницу, 0833    Оде Мехо у тавницу клету. 0834    Да видимо банице госпоје! 0835    Она уђе у халват-одају, 0836    Па Милици вели дивичичи: 0837    „А Милице, моја пасторчице! 0838    Би ли мени знала казивати 0839    Од Турчина Шарца Мехмедаге? 0840    Би л’ он мени тврде вјеро био, 0841    Да би мене снио до Госпића, 0842    Да ме даде ’накоме јунаку, 0843    Стар ми је бане, дворити га не ћу.“ 0844    А Милица њојзи говорила: 0845    „Моја тето, банице госпојо! 0846    Како знадем Шарца Мехмедагу, 0847    Би те Мехо снио до Госпића, 0848    Не би тебе ником поклонио, 0849    Вен би тебе за љубу узео.“ 0850    Поврати се баница госпоја, 0851    Па испаде на оџак у кулу, 0852    Па вечеру спрема на оџаку. 0853    Кад им вакат био вечерати, 0854    На капију оправи вечеру, 0855    За вечером посла и ракију, 0856    Вечерају краљеви платници, 0857    По вечери они пију вино. 0858    Кад попише пуну боцу вина, 0859    Сваком лупи глава брез узглавља, 0860    Јер је госпе вино отровала. 0861    Па и бану даде вечерати, 0862    Напоји га вина и ракије, 0863    И њем паде глава брез узглавља. 0864    А униђе Хрњица Халилу 0865    У одају Милице дивојке, 0866    А и с њиме попе духовниче. 0867    А баница фењер запалила, 0868    Па униђе у халват одају, 0869    Намах скочи Хрњица Халилу, 0870    Окренуше низ камену кулу, 0871    Од тавнице врата отворише, 0872    Изведоше све осам сужања 0873    У одају Милице дивојке, 0874    Понесоше мезу и трмпезу, 0875    Напише се у одаји вина, 0876    А госпоја Шарцу говорила: 0877    „Хоћемо ли, душо путовати?“ 0878    „ „Вира је, драга, путовања нема! 0879    Наске чудо, а атова нема, 0880    А ниско је од Задра камена 0881    Све пишице на широку Лику.“ “ 0882    Њему госпе тихо говорила: 0883    „Давор Мехо, очи госпојине! 0884    Ата има, колико ти драго, 0885    Сви се сужњи могу подмирити, 0886    Ви устајте, да ате спремамо!“ 0887    Окренуше низ камену кулу, 0888    До атова и презида сашли, 0889    Доста ата у задарског бана, 0890    Сви се бутум сужњи подмирише, 0891    Спремиш’ добре ате на јаслама, 0892    Мехо свога сигура дората, 0893    Па он Јури у одају уђе, 0894    Кад ли Јуре у одаји спава, 0895    Пала му је глава брез узглавља, 0896    Госпоја је и њег напојила. 0897    Мехо своје зади џехведаре, 0898    А препаса на гајтаних ћорду, 0899    Па изиђе натраг из одаје, 0900    Спреми с’ госпе у каменој кули, 0901    И банова Милица дивојка, 0902    Покупише рухо по одајах, 0903    Двоје хегбе насуше цекина, 0904    Све готових банових цекина, 0905    Окренуше низ камену кулу. 0906    Сви су сашли сужњи у авлију, 0907    Ал им малог нејма Радована, 0908    Он је упо бану господину, 0909    Његове нађе мале џехведаре 0910    И нађе му срмали силахе, 0911    Препаса Раде срмали силахе, 0912    За пас мале зади џехведаре 0913    И банову палу оковану, 0914    Дофати му мача зеленога, 0915    Банову нађе шубу у одаји, 0916    Што огрће бане господине, 0917    Кад ћесару сида уз колино, 0918    Обгрну је мали Радоване, 0919    Па он бана чизмом ударио: 0920    „Устај, бане, зао сан заспао! 0921    Ако Бог да, и горе ти било! 0922    Освиће сутра цвит-недиља млада, 0923    Гони Раду цркви намастиру!“ 0924    Бан подиже из бунила главу. 0925    А кад виђа малог Радована, 0926    Да гола држи мача у рукама, 0927    На се бане јорган нагулио, 0928    А Раде га мачем ударио, 0929    А са бана поскочила глава. 0930    Скочи Раде одаји на врата, 0931    Па он спаде у халват-авлију, 0932    Па банова вранца поклопио, 0933    А Милица врану бедевију. 0934    А баница банова кулаша. 0935    Отискоше на авлијнска врата: 0936    Наприд јаше банова Милица, 0937    А за њоме баница госпоја, 0938    Сви за њима сужњи невољници, 0939    Најстраг иде мали Радоване. 0940    Кад дођоше граду на капију, 0941    А Милица на капији виче: 0942    „Миловане, капиџија граду! 0943    Де изиђи, отвор’ нам капију!“ 0944    Миле сиђе граду на капију: 0945    „Куд с’, дивојко, тако подранила?“ 0946    „ „Одох, Миле, цркви-намастиру, 0947    Сад ће ћаћа намастиру сићи 0948    И повести малог Радована, 0949    Па ће њега на колац дигнути. “ “ 0950    Милован им врата отворио, 0951    Искочише обидве госпоје, 0952    Сви за њима сужњи невољници, 0953    Најстраг мали Раде изјахао, 0954    Милована сабљом ударио, 0955    А капију крвца поштрапала. 0956    Кад истираше ате на Приморје, 0957    Миљка вели Хрњици Халилу: 0958    „Ја ти довле била кулауза, 0959    Ти одавле, куд је теби драго!“ 0960    Протира Халил врана великога, 0961    Сви падоше атом по перчиних, 0962    Побигоше низ Приморје равно. 0963    Потфатише обадва Котара, 0964    Па сиђоше до царевца кланца, 0965    Веш им био данак освануо. 0966    А на Задру дрмнуше топови, 0967    За њима се ларма подигнула; 0968    Ал залуду, што се ј’ подигнула, 0969    Јер су царев кланац ујагмили. 0970    До Царевца дотира потира, 0971    Отален се натраг повратила. 0972    Кад сиђоше на дуге пољане, 0973    На пољанах хунку прегазише, 0974    Па сиђоше до Госпића била 0975    И до куле Шарца Мехмедаге, 0976    Па ће туде ноћцу преноћити. 0977    А Хрњица Халил подранио, 0978    Па одведе Милицу дивојку, 0979    А остаде Шарац Мехмедага, 0980    Па проводи код куле весеље, 0981    Јер добави хоџу и кадију, 0982    Па потурчи баницу госпоју, 0983    Потурчи је, па с’ ожени с њоме, 0984    Вик извили, пород изродили.